You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Depresija u profesionalnom sportu

Život je kao lift, pun uspona i padova svakome od nas. Ne daj Bože da dođe do neke teške bolesti, u tom slučaju život postaje borba da se vrati zdravlje. Jedna od najrasprostranjenijih bolesti je depresija, a zvanična statistika kaže da u svetu od depresije boluje trista miliona ljudi, ali se veruje da je taj broj i veći. Razni su razlozi depresije, od gubitka voljene osobe, raskida ljubavne veze ili razvoda, finansijske situacije itd.. Svaki čovek koji je barem jednom doživeo tu pošast zna koliko je to teško psihičko stanje u glavi, prostim jezikom rečeno, nije ti do života. 

Foto: Capture/ebuddynews.com

Desi se s vremena na vreme da u javnost izađe vest da neki sportista boluje (pati) od depresije. Običan čovek se tada zapita, kako je u depresiji kada se bavi poslom koji voli i plaćen je za to u stotinama hiljada evra, a u većini slučaja su i milioni u pitanju. Svako od nas bi trebalo da zna da nije sve u novcu, neke stvari se ne mogu kupiti u ovom poremećenom sistemu vrednosti gde nas mediji ‘’uče’’ da je novac sve. Svakako je bolje imati novac nego nemati, ali u depresiji su i ljudi koji ga nemaju u izobilju kao što je to u slučaju profesionalnih sportista. Depresija ne bira, to je zlo koje ščepa i ne pušta tako lako, ona ne gleda ko koliko ima novca na računu. Jedina prednost sportista je u tome što mogu da priušte sebi adekvatnu pomoć i lečenje. Kada je profesionalni sport u pitanju i zagrebete malo ispod površine, vidite da tu nisu u pitanju samo utakmice, treninzi, konferencije za štampu i sav taj (lažni) glamur što nam serviraju za javnost. Veliki se tu novac vrti a gde je veliki novac tu su i velike nevolje za one koji se ne snađu kako treba. Najčešće su tu droga i alkohol. Za kvalitetnu ‘’robu’’ treba i dosta novca, a sportisti ga imaju. Najbolji primer su Diego Maradona i Klaudio Kaniđa. Za alkohol, doduše, treba manje novca, ali alkoholizam nije ništa manje zlo od narkomanije, dokaz za to je Pol Gaskojn koji je upao u tešku depresiju zbog alkohola, toliko tešku da je razmišljao o samoubistvu. Dva tragična slučaja su šokirala sportsku javnost, samoubistvo nemačkog fudbalskog golmana Roberta Enkea i Gerija Spida selektora fudbalera Velsa, oni jednostavno nisu izdržali taj pritisak koji ih je mučio. Ljubitelji fudbala se sećaju fudbalera, super talentovanog Nemca Sebastijana Dajslera, on je zbog mnogobrojnih povreda upao u depresiju i kada je prešao iz Herte u Bajern desila se jedna loša situacija. Nemačka štampa je pre kraja sezone objavila vest da Sebastijan prelazi u Bajern pa su navijači Herte bili besni na Dajslera, lavine kritika su se sručile na već depresivnog mladića koji nije to podneo, a čelni ljudi Herte nisu stali u njegovu zaštitu. Sve to ga je pogodilo, a i u Bajernu je nastavio da se povređuje i epilog je da je u 27-oj godini završio karijeru zbog depresije. A šta tek reći za Brazilca Adriana, ubojitog napadača Fiorentine, Parme i Intera. Posle smrti oca je upao u depresiju i odao se alkoholu, čak je na treninge dolazio pijan. Nije mogao da se pomiri sa gubitkom oca i karijera je bila praktično završena. Zaista šteta, jer je bio fenomenalan igrač i mogao je da ima karijeru iz snova. Mnogi sportisti javno priznaju da se bore sa tom bolešću ili da su se borili u nekom delu svog života. Javno su priznali fudbaleri Karlos Tevez, Sten Kolimor, Nil Lenon, Ivan Ergić, plivač Jan Torp, bokser Frenk Bruno, košarkaši Leri Sanders i Darius Majls. Oni su samo neki od imena. Skijašica Lindzi Von je priznala i izjavila: ‘’Ljudi misle da živite idealan život, ali kada se ugase kamere to je pravi pakao. Nisam mogla da ustanem iz kreveta, osećala sam se prazno, nisam mogla ni da plačem.’’ 

U toj izjavi je poenta svega. Ko zna šta se sve dešava iza scene gde se vrte milijarde i milijarde tog običnog papira koji je u isto vreme i vredan i bezvredan. Sve je to samo biznis i trka za profitom. Zaključak je da su oni samo mašina za okretanje novca, savremeni robovi. A šta onda da kažu ljudi koji nisu u tom svetu, ljudi koji ne mogu da zarade toliki novac ni za sto života. Poruku za sve njih(nas) je uputio Škabo, jedan od najboljih repera na našoj sceni u jednoj pesmi: ‘’Samo ne predaj se i uvek čuvaj obraz, ma šta nude da ga prodaš’’. 

Najbitnije za svakog čoveka na ovoj planeti je da nađe neki svoj unutrašnji mir, da nađe oslonac i svoj cilj kojem će težiti a da pritom ne gazi preko leševa. S obzirom da je na ovoj planeti više od 700 miliona gladnih ljudi, postavlja se legitimno pitanje, čemu da se nada ljudska vrsta? Realnost je takva kakva jeste i talentovani klinci iz najsiromašnijeg sloja društva vide u profesionalnom sportu jedini izlaz iz finansijske krize. Ali, kao što vidimo, taj isti profesionalni sport nije garancija da će živeti lepo.

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten