You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

SVETO TROJSTVO

Bogovi, dominatori, vanzemaljci. U te 3 reči staje sve ono što asocira kada se pomene ovaj trio. Kroz istoriju ove igre, svaka era imala je poneke svoje bogove, ali imena ovih ostaće upamćena kao najveća koja su ikad kročila na teren. Sa punim pravom era u kojoj oni igraju nosi ime kao jedan od najvrednijih plemenitih metala – zlatna.

Tenis se od nastanka postojanja kroz različita razdoblja menjao na više načina. Počevši od samih igrača, preko njihove igre, pa sve do opreme sa kojom kuju svoj put ka najvišim ciljevima. I dok se ta promena polako razvijala i od mekanih servisa, slajs razmena i brzih izlazaka na mrežu, godine 1981. na svet je došao čovek čije je ime danas sinonim za tenis.
Federer je svojim stilom igre uneo neku potpuno drugu dimenziju I podigao lestvicu na viši nivo. Ubrzo je postao vladar ATP scene, pokazavši iz meča u meč da njegov trijumf nad gospodarom trave Pitom Samprasom 2001.godine nije slučajan. Kroz naredni period Federer je imao rivalstva, ali prvo pravo je došlo tek pojavom wunderkinda iz Španije 2003.godine. 16-godisnji klinac sa Majorke, dobija svog idola u 2.kolu turnira u Hamburgu i time izaziva šok širom teniskog sveta. Stil igre, nadljudska izdržljivost, brzina i do tada nevidjena defanziva, izazvali su pravu pomamu za mladim teniserom.Ubrzo sledeće godine, u Majamiju, započelo je jedno od najvećih rivalstava u tenisu poznato kao FEDAL. Federer koji je navikao na dizanje trofeja, susreće se sa ni blizu odgovarajućom igrom za njegov šablon i ubzo shvata da je osvajanje trofeja postalo znatno teže. Nakon ulaska Nadala u šampionske vode, njih dvojica su se sastajala u većini završnica I vodili glavnu reč.


Uporedo dok su Federer i Nadal ukrštali koplja na najvećim turnirima, treći i najmlađi član ove grupe, igrao je u senci I čekao svoju šansu. Nakon nekoliko uvodnih mečeva koje je izgubio protiv obojice, 2008. godine ‘’sveto trojstvo’’ i zvanično dobija poslednjeg člana. Novak Đokovič osvaja prvu Grend Slem titulu u Australiji i daje do znanja svima, uključujući Federera I Nadala, da ih čeka naporan i veoma dug rat.



Velika trojka je od svog zvanicnog spajanja postala simbol muškog tenisa. Ne može se zamisliti završnica nekog turnira da bar jedno od ova 3 imena nije bilo na listi. Rivalstva koja su se izrodila sudarom ovih titana, upisana su u istoriju kao najveća ikad. Iako ''fedal''važi za jedan od najvećih klasika, ipak titulu najljućeg rivalstva ima duel Đokovića i Nadala. Njih dvojica zajedno su odigrali čak 55 mečeva, od kojih Novak ima blagu prednost od 29:26. Na drugačiji način se i igraju mečevi pod drugim akterima. Fedal se uglavnom sastoji od sudara drugačijih stilova, napada i odbrane, gde se ukrštaju koplja sa suprotnim polovima. U slucaju Novaka I Rafe, njihov susret liči na takticko nadmudrivanje gde se često igra do izmenoglosti i poslednjeg atoma snage, kao što je bio slučaj u čuvenom finalu Austarlijan Opena 2012.godine koji je trajao 5h I 53 minuta.
Duel Federer – Djokovic nam donosi uvek dramatične mečeve sa dosta preokreta. Kako god i na koju god stranu se okrene, duel bilo koga od njih moze da se smatra pravom poslasticom I večnim klasikom. Stil igre koji gaji svako od njih može da se klasifikuje kao raritet i jedan od razloga njihog carstva.

Do dana današnjeg, velika trojka je osvojila enorman procenat najvećih teniskih turnira. U vrlo retkim situacijama uspeli su da zablistaju po još neki igrači, ali nivo dominacije koji je pod okriljem ova 3 imena je narodski rečeno ‘’za knjige’’. Kada se sve sabere i uzme u obzir, postavlja se pitanje kako je neko uopšte sposoban i dorastao zadatku da parira ljudima koji su preoblikovali ovaj sport? Tokom poslednjih par sezona, kada je ‘‘stara garda’’ blizu zalaska svojih karijera, počinju da se pojavljuju novi igrači, nove uzdanice tenisa i svi se pomalo plaše te smene generacija. Zasto? Zato što se plaše potencijalne praznine koju će oni ostaviti. Zato što se plaše što se niko od tih mladih igrača ne izdvaja po nečemu po čemu bi mogao da se smatra dostojnim naslednikom trona, niti je ostvario iole priblian rezultat kao neko od njih u tim godinama. Ono što su postigli Federer, Nadal I Đoković I ono sto postizu i danas, je dovoljan pokazatelj zašto je njihova era samo njihova i zašto su ostavili toliko duboke cipele koje će teško biti ispunjene.


Često se vodi polemika i rasprava  o tome ko je najbolji svih vremena. Ljudi ne shvataju jednu stvar, kako u tenisu tako i kroz život, a to je da nisi svestan šta si imao dok to nisi izgubio. Neprekidno prepucavanje o tome ko je bolji ili ustvari rečeno najbolji ikada, postaje polako da bude frustirajuća pojava među navijačima koji navijaju za sport. To je nešto što se ostavlja za sabiranje tek onda kada svako od njih reši da penzioniše svoj reket. Istinski fan će sa uživanjem pratiti svaki meč koji predstoji, odati priznanje boljem protivniku I pokušati još jednom da shvati koliko je srećan i ima tu čast da živi u istom vremenu kao sveto trojstvo.

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten