You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Čarobnica drevne igre

U magazinu "Super Sport", u septembru 1994. je izašao intervju Alise Marić, možda naše najbolje šahistkinje svih vremena, do tada trostruke učesnice turnira kandidatkinja za svetsku prvakinju. Intervju je vodio Radomir Mićunović i mi ga prenosimo u celosti.


Alisa Marić je prava šahovska vila, ne samo po lepoti već i po čarolijama koje izvodi na tabli. Blago klubu, narodu i zemlji koji takvu takmičarku imaju. Uvek i svuda nam je osvetlala obraz. Hvala joj na svemu što je učinila da se ime Beograda i Jugoslavije afirmiše širom sveta. To su reči vlasnika “Agrouniverzala” Jovice Miloševića, Alisinog sponzora i klupskog pokrovitelja izgovorene na pres konferenciji, lane, po povratku sestara Marić iz Džakarte. U dalekoj Indoneziji Alisa je podelila treće mesto na međuzonskom turniru i kvalifikovala se za turnir kandidatkinja. Jedina igračica na svetu kojoj za rukom polazi tri puta zaredom da se bori za izazivačicu svetske prvakinje. Neko reče: treći put Bog pomaže! Hoće li, zaista, najbolja jugoslovenska šahistkinja svih vremena stupiti uskoro na šampionski tron? To pitanje smo joj postavili na samom početku razgovora.
- S obzirom da treći put to pokušavam, nadam se da ću, napokon, osvojiti titulu. Na turniru kandidatkinja u Tilburgu treba zauzeti prvo ili drugo mesto, što bi mi otvorilo trijumfalnu kapiju. Neće biti nimalo lako,ali… Dugujem svima koji u mene veruju, da to izvedem
Jednom ste već bili nadomak cilja?
- Pre tri godine igrala sam meč sa Kineskinjom Ksi Jun. Prvo poluvreme, u Beogradu, završeno je nerešeno, a drugo, u Pekingu, dobila je moja protivnica, koja je, zatim, postala i šampionka sveta. Još u beogradskom delu meča imala sam priliku da povedem, a u pekinškom delu, u finišu, mogla sam da izjednačim. Tada sam propustila presudnu šansu i kruna mi je izmakla. Sličnu priliku sigurno neću ispustiti!
Vi ste rano naučili šah ?
- Da, Mirjana i ja smo još kao trogodišnje klinke znale kako se figure kreću. Tata-Nebojša nas je upoznao sa osnovnim pravilima drevne igre. Davao nam je foru i, odjednom, igrao sa obe. Vremenom se fora smanjivala, a onda i ukinula. Roditelji su bili iznenađeni našim brzim napretkom. Pogotovo očevi prijatelji i kolege. Dobile smo brojne opklade da ćemo pobediti nekog čiku. Ostala je jedna fotografija gde se vidi da nas dve, kao četvorogodišnjakinje, šahiramo. Tada smo već znale slova i notaciju, a naslepo smo izvodili tzv “legalov mat”. Sećam se da nam je tata govorio da ćemo jednom biti svetske prvakinje, ali nismo razumeli smisao tih reči. Vreme je gospodinu Nebojši dalo za pravo, jer Mirjana je stvarno postala svetska prvakinja sveta - u Kadetskoj konkurenciji. Bilo je to 1985. godine, u Izraelu.
A gde ste Vi u to vreme bili?
Ostala sam kod kuće, jer Šahovski savez nije dozvolio da obe nastupimo. Navodno, nisam ispunjavala formalne uslove, mada sam objektivno bila u vrhu ženskog šaha, ovde. Čak je i Mirjana htela da izostane, da meni ustupi mesto. Međutim, turnir je prošao bez mene, sestra je osvojila primat, sve se dobro završilo po familiju Marić. Taj slučaj ujedno ilustruje odnos između nas dve. Navijamo jedna za drugu, pomažemo se, hrabrimo… Da ne izneverim tatina predviđanja, moram biti makar seniorska prvakinja sveta, pošto nisam bila kadetska ni omladinska šampionka! - uz osmeh kaže Alisa.
Ima li još nekih detalja iz detinjstva vezanih za šah?
- Mirjana i ja imale smo devet godina, kada je Maja Čiburdanidze, kao šampionka sveta, gostovala na Sajmištu. Tata nas je poveo i kazao nam: “Vidite onu tetu, nju ćete pobediti i postaćete najbolje!”. Gledale smo i nismo verovale. Prošle godine, u Džakarti, pobedila sam Maju u izvrsnoj partiji. Sa njom sam tamo podelila treće mesto. A savladala sam je i ranije. Protiv mene je, u stvari, ona vodila sa 3:0, a poslednja dva susreta završena su u moju korist. Biće da je tata neki prorok!?
Da li ste imale neku drugu igračku, osim tih drvenih vojnika?
- Dobile smo od oca džinovskog mecu koga smo obožavale. Taj plišani ljubimac je povremeno unosio razdor između mene i Mirjane, pa ipak sve se dobro završavalo. Razume se, lutke i drangulije su takođe bile sasatavni deo našeg, dečjeg sveta. No, šarena ploča raznobojne figure su nam bile glavna preokupacija. Borile smo se, bez milosti, do golih kaljeva. Tata je ispao iz kombinacije, jer smo ga prevazišle. Igri nikad kraja. Nije to bio samo hobi, to nam je postao život.
Nikad se od šaha više niste odvajale?
- Postojao je neki raskid sa tom igrom. Sa šest godina smo otišle u Kolorado, gde je otac bio na specijalizaciji. Tamo smo završile prvi razred, učile engleski i završile školu tenisa. Na šah nismo ni mislile, nismo stizale. U devetoj godini smo se vratile šahu. Bile smo, opet,u Beogradu. Pohađale smo šahovsku školu u Deligradskoj, shvatila sam ubrzo da prevazilazim taj program, pobedila sam sve polaznike i osvojila četvrtu kategoriju. Dalje je išlo ubrzanim tempom. Sa 12 godina postala sam majstor, valjda najmlađi dotad, a onda i prvakinja Beograda pored svih seniorki. Mirjana je takođe, napredovala. Sećam se da smo nas dve pravile dar-mar na prvenstvu beogradskih škola. Mada smo pohađale tek četvrti razred, a takmičili su se i osmi razredi, bile smo prve. Za to je, ponovo, bio “krivac” tata Nebojša. Rekao nam je: “Uzmite bilo koje dve drugarice, koje jedva znaju da vuku poteze, i dobićete pobednički pehar!”. Igralo se po kup sistemu, računao se uspeh na prvim tablama, većinu susreta smo završile sa 2-2. No, s obzirom da smo Mirjana i ja igrale na gornjim tablama. Išle smo dalje.
Zar se vas dve tako idealno slažete?
- Za razliku od ostalih bliznakinja, nas dve smo prilično različite. U naravi, stilu, manirima, odevanju, sklonostima…Šah nam je zajednički imenitelj. Pohađamo različite fakultete. Ona studira kibernetiku, ja ekonomiju. Ona se oblači modernije, ja klasično. Ona je gurman i kulinar, ja to nisam. A kao đaci, sedeli smo u istoj klupi, provodile smo puno vremena zajedno. Dugo smo branile boje istih klubova. Poslednjih godina smo okrenule na dve strane.
Imate li uslova za rad na šahovskom usavršavanju?
- Daleko je to od optimalnih uslova. U opštoj krizi ne želim da ističem svoje probleme. Stanovala sam doskoro sa roditeljima. Od kuhinje smo napravile “kabinet” gde smo analizirale partije, proučavale teoriju, spremale se… Doduše,na društvo se ne mogu požaliti. Bilo je pokrovitelja i dobročinitelja. Spomenula bih Beobanku i Jugopetrol, koji su pomogli moje nastupe u Kini. Za kratko su mi, kao treneri, bili angažovani Ljubojević i Damjanović. Na žalost, nikada nisam imala na duže staze učitelja i sekudanta. Obično je to bilo privremeno rešenje. Lane, u Džakarti, pomogao mi je ruski internacionalac Orest Averkin, Mirjanin trener iz JIK banke, a sada mi pomaže kolega iz kluba, velemajstor Adrijan Mihaljčišin. Kada spominjem podršku, materijalnu i moralnu, u prvi plan bih stavila moj klub, zemunski Agrouniverzal, koji je snosio troškove mog boravka i mojih roditelja u prestonici Indonezije i postao mi kao porodica. Ne treba smetnuti sa uma da mi roditelji veoma pomažu u nastojanjima da se vinem do samog svetskog vrha. Često, gotovo redovno, nađu se u blizini kada su mi pogled i reč najpotrebniji. Agrouniverzalu se odužujem na taj način što sam otkazala primamljive ponude za svetske turnire da bih nastupila za Zemunce i pomogla im da posle Kupa osvoje i Ligu! A klub je uz Ministarstvo za sport i ŠSJ, pomogao da otputujem u Tilburg na turnir kandidatkinja.
Šta volite i čemu se divite, u privatnom životu?
- Volim cveće, pogotovo miris zumbula. Klupsko rukovodstvo je to doznalo pa me naprosto zasipa cvećem. Dobijam bukete od kojih se ne vidim. Fotoreporteri su na muci da me pronađu među ružama i orhidejama.
Sagovornica nam, potom, odaje da uživa u tehno-muzici, da sa roditeljima i sestrom rado odigra partiju preferansa (u čemu je takođe šampionka!) da od ostalih sportova naročito voli košarku (jednom se čak i povredila), da nema mladića jer bi je to dekocentrisalo i omelo u karijeri… Devojka koja je sa 15 godina bila druga omladinka sveta, a sa 20 godina treća seniorka naše planete, verovatno buduća kraljica zemaljskog šaha, vanredno studira ekonomiju. Sada je na trećoj godini. Zanimaju nas njeni najvredniji rezultati.
- Ima ih više, plašim se da ću nešto izostaviti. Trostruki plasman za turnir kandidatkinja je, razume se, među tim podvizima. Kao vrhunac, onaj meč sa Ksi Jun, pošto sam, prethodno, 1990. u Gruziji sa 3,5 : 0,5 tukla sovjetske predstavnice i sa njom podelila prvo mesto na međuzonskom. Sa 16 godina sam se iskazala na Balkanijadi, a postigla sjajan bilans u Dubaiju i Solunu, na Olimpijadi. Možda ne znate da sam postala muški internacionalni majstor (u ženskom šahu je Alisa velemajstor, prim. autora). Pre dve godine, u švajcarskom gradu Bilu, osvojila sam tu normu. Zvuči možda neskromno, ali iza mene je ostalo 16 muških velemajstora i 28 “internacionalaca”, među kojima prva tabla Hrvatske Cebalo, pa učesnik turnira kandidata Holanđanin Van den Steren, pa A.Sokolov i Gavrikov, da ih ne nabrajam više.
Znači, bauk za muškarca? Nije čudno što Vas dečaci zaobilaze u širokom luku! Šalimo se, uprkos saznanju da je Alisa mnogima za oko zapala.
- Prvi je “stradao” Aleksa Striković, na open turniru u Solunu, on mi je sada klupski drug. Pobedila sam i Ananda 1988. godine na turniru u švajcarskom gradu Luganu. Na turniru u Hestingsu, predaju mi je potpisao velemajstor Ruban. Bilo ih je još. Ništa manje vredne nisu bile neke pobede protiv koleginica. Četiri puta uzastopno sam nadigrala jednu Nonu Gaprindašvili, eks šampionku sveta, koja i dan danas predstavlja velesilu. Sa njom sam prvi put igrala kada sam imala 12 godina. Na Osmo-martovskom turniru, u Beogradu, kao crna sam prihvatila remi. Najčuvenije sestre u šahovskom svetu su Polgarove. Kako ste sa njima prošli?
- Veoma ih cenim. Mađarice dokazuju da se razlika u klasi između šahista i šahistkinja postepeno ukida. Judit Polgar je mnogim predstavnicima “jačeg pola” uzela meru, baš kao i njene sestre. Ako se uporedimo Mirjana i ja, s jedne strane, i Polgarove s druge, videće se da smo sa skromnijim ulaganjima postigle veoma mnogo. Na grand open turniru u Parizu, 1989. godine, učestvovalo je preko 900 šahista i znatan broj šahistkinja, među kojima sve tri sestre Polgar. Tada sam, na primer, sa Miodragom Todorčevićem podelila drugo mesto, pritom pretekavši sve tri komšinice! Inače, sa Žužom Polgar sam šest puta igrala i svih šest partija se završilo nerešeno!
Obećajte nam za kraj, da ćete prihvatiti razgovor, kada postanete svetska prvakinja.
- Razgovor prihvatam, bez obzira kako će se završiti moj treći pohod na šampionski tron!  - bez predomišljanja nam uzvraća balkanska šahovska vila, Alisa Marić. 

                                “LIČNA KARTA” ALISE MARIĆ - BEOGRAĐANKA IZ NJUJORKA 

Alisa Marić je rođena 10 januara 1970. u Njujorku, gde je njen otac bio na službi pri UN. Završila je Osnovnu školu “Drinka Pavlović” u Beogradu. Kao 16-godišnja devojčica postala je zvanično najbolja seniorka u Jugoslaviji. Pored Svetozara Gligorića jedina je sa prostora srpskih učestvovala u mečevima kandidata za izazivača svetskog prvaka. Prvi njen klub bio je nižerazredni beogradski POLET. Sada je član zemunskog AGROUNIVERZALA, osvajača Jugo-kupa i šampiona Jugoslavije. U međuvremenu branila je boje ČUKARIČKOG, palanačke Goše i beogradskog RADNIČKOG. Tri puta se borila na turniru kandidatkinja, a pre tri godine je igrala meč za izazivačicu svetske šampionke. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Najbolja jugoslovenska šahistkinja svih vremena i jedna od najboljih svetskih igračica. Ako je posluži sreća, sa 25 godina će biti šahovska prvakinja sveta! Sa sestrom bliznakinjom Mirjanom predstavlja, pored sestara Polgar, najslavniji porodični “brend” svih meridijana! Vanredni je student Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 

                                                            DEVET “AMAZONKI”

U Tilburgu, pored jugoslovenske predstavnice, nastupaju Žuža Polgar, Arahamija, Galjamova, Kramling, Fojšer, Čiburdanidze, Joselijani i Peng. Sve same “Amazonke” šahovskog polja.                     

                                                                    “VEŠTICE”

Kako se priprema za važne turnire i mečeve? U Borzomi se igralo poslednje kolo međuzonskog, kada je trebalo da se sretne sa Nonom Gaprindašvili. Za Gruziju je Nona bila šahovska grofica. Dva slobodna dana. Naša predstavnica se prihvatila knjige “Veštice iz Ipsviča” i zdušno je čitala, umesto da ne diže glavu sa šahovskih biltena. Vodeći crne figure, Alisa je tu partiju dobila i uspela da se izbori za turnir kandidatkinja.                      

                                                                   DRUGARICE

Najčešće je Alisa u društvu svoje sestre Mirjane. Sa ostalim, domaćim i stranim šahistkinjama, održava korektne odnose. U Džakarti je sa svima drugovala, a pre svih sa Šveđankom Piom Kramling (bile su, slučajno, u avionu u odlasku i povratku) i Grkinjom Ana Marijom Bocari.                       

                                                                   “ROKADE”

U vreme kada je otadžbina u blokadi, Alisu traže sa svih strana. Mnoge ponude odbija. Zvali su je iz Londona, Las Palmasa, Bila… U junskom broju šahovskog žurnala “Rokade”, koji izlazi u Nemačkoj, objavljen je na stranici i po intervju sa našom vedetom. Čak ni Germani nisu mogli da odole njenom šarmu i talentu!                       

                                                                 CEREMONIJE

Za vreme šahovske Olimpijade u Solunu, Alisa Marić je sa Ljubomirem Ljubojevićem položila vence na Srpskom groblju Zejtinlik, a na Svetskom šahovskom prvenstvu u Novom Sadu, na svečanom otvaranju, podigla je zastavu Jugoslavije. Njoj je, inače, pripala i Zlatna značka JSL “Sport”. Dobitnica je Oktobarske nagrade SOFK BEOGRADA i Majske nagrade SOFK Srbije.                       

                                                               JEDINSTVENA

Pokušavaju neki da uporede Alisu Marić sa Milunkom Lazarević. Poređenje je bez osnova. Doduše, Milunka je bila prava šahovska Amazonka. Višestruka prvakinja Jugoslavije reflektirala je na najvišu svetsku titulu, ali nikada nije bila tako blizu svetskom prestolu kao njena naslednica. Osim toga, po prirodi su različite. Alisa je blagorodna, a Milunka kontroverzna. Dakle, naša sagovornica je u svemu - jedinstvena! Njena snaga je u suptilnosti.      

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten