You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Dobrog trenera čine dobri igrači, a loš trener može da upropasti i dobre igrače

Sportski list Tempo je u junu 1992. objavio intervju sa košarkaškim trenerom i profesorom Aleksandrom Nikolićem. Svaki ljubitelj košarke zna ko je on bio i koliko je uticao na sve druge trenere i igrače. Intervju je vodio Milorad Ljubisavljević i vođen je neposredno posle Partizanovog osvajanja titule evropskog šampiona u Istanbulu protiv Huventuda.


Odakle dolaze? Iz Beograda. Kuda idu? Ka slavi', zapisao je komentator španskog lista "El Mundo" posle pobede Partizana protiv ekipe Huventuda u finalu Evropske lige.
Ništa ne može da nam iskida košarkašku nit. Čak ni sportska radost. Novi prvaci Evrope su za slavlje odvojili manje od 40 sati. Da želja za pobedom kod košarkaša Partizana nije presahla u Istanbulu svedoči i mala epizoda uoči prvog treninga po povratku u Beograd. Komentarišući odluku košarkaša Slobode da meč plej-ofa sa Partizanom odigraju u Beogradu umesto u Tuzli, Željko Obradović kaže:
- Lep gest
- Tačno, ali to nije razlog da ih pustimo da pobede - odgovorio mu je profesor Aleksandar Nikolić. Pre razgovora sa profesorom Nikolićem prisustvovali smo još jednoj "sličici iz života" koja malo rasvetljava odnos dvojice trenera (profesora Aleksandra Nikolića i Željka Obradovića) Partizana. 
Na izgled ljut, profesor Nikolić pitao je Obradovića:
- Željko, šta sam ja tebi rekao posle utakmice u Istanbulu? Vidim, sinoć, na televiziji nisi mogao da se setiš toga.
- Profesore, čestitali ste ste vi meni i ja vama...
- I šta sam rekao?
- Poljubili smo se, čestitali...
- Zar si zaboravio da sam rekao: 
"Čestitam ti na tituli, to je tek prva - biće ih još!" - uporan je profesor Nikolić.
- Tačno profesore. Međutim, puno se toga dogodilo, ne znam kako sam to smeo s uma - pravda se Obradović.
"Gospodar sportskih snova" , čovek koji je pomogao da se jedna mlada ekipa tako pripremi da može da savlada favorizovane Italijane i Špance prijateljski se smeje:
- Ne zaboravi, Željko, ti ćeš još osvajati šampionske titule!
Arhitekta neviđene serije klupskih uspeha naše košarke (četiti uzastopne pobede za evropsko prvenstvo), profesor Aleksandar Nikolić na treninge dolazi u sportskoj opremi.
 "Onog trenutka kada ne budem mogao igračima na parketu da pokažem svoje zamisli, prestaću da radim ovaj posao."
- Čestitamo profesore na još jednoj tituli prvaka Evrope!
- Iskreno ću vam reći da me je Partizanovo osvajanje titule - iznenadilo. Smatrao sam da smo mnoge stvari improvizovali. Da nije bilo dovoljno vremena za prave pripreme, tim pre što smo morali stalno da igramo na tuđim terenima. Zapravo, pobedili smo timove koji su objektivno bolji od nas. Savladali smo ih pre svega, zahvaljujući odbrani. Igrači su vrlo brzo shvatili da moraju dobro da igraju odbranu jer mi nismo toliko jak napadački tim. Statistika tačno odslikava našu igru. Na utakmicama na kojima smo primili 70 - 75 poena, mi smo - pobeđivali. Tamo gde smo mi postigli 100 poena, i pri tome zanemarili odbranu, izgubili smo. Govorim o kvalitetnim ekipama, razume se.
- Da li je Partizan ovom svojom pobedom probudio želju za sportskom slavom kod 100, 1000 ili više dečaka i "naterao" ih da počnu da treniraju košarku?
- To bi valjalo iskoristiti. Samo, mi imamo grdnih problema. Nijedan klub nije postigao dobre rezultate ako nije imao svoju salu. Dolaziti u tuđe sale i trenirati, specijalno za one mlađe, veliki je problem. Imate pionire koji treniraju tri puta nedeljno, oni objektivno nisu u procesu treninga. To bi se moglo nazvati - rekreacija. Jedan čovek mojih godina bi tri puta nedeljno morao da se bavi sportom - da bi se rekreirao. Mi nemamo mogućnosti za te mlade ljude i tu je ogroman problem.
- Da li neko u KSJ vodi dugoročnu strategiju u radu sa mladima?
- Ne. Ja vam to govorim jer sam kao trener reprezentacije, posle osvajanja prvenstva Evrope, tražio da se reše neki problemi koji su postojali u odnosima trenera reprezentacije i klubova, između klubova i saveza, itd. Oni su mi kazali: "A zašto sada, kada smo dobro prošli?". Za mene se stvari tad dešavaju. Kada postoje uslovi, kada imamo rezultate. Bez rezultata voditi sličnu akciju isto je kao tražiti iglu u plastu sena. Doduše, ne mogu da ovo tvrdim za sadašnji Košarkaški savez Jugoslavije, naposletku - više ga i nema, odnosno ima ga ali je - nekompletan.
- Da li isti takav odnos prema podmlatku imaju, na primer, u Italiji?
- Imaju - lošiji! Oni imaju najbolje prvenstvo, jer im igraju stranci. Možda će ih sada Španija preteći jer verovatno uvodi tri stranca. Oni popunjavaju slaba mesta strancima. Ako bi hteli da stvaraju takvog igrača, morali bi da ulazu godinama i pitanje je da li bi postigli željeni rezultat. Svojim načinom uspeli su do maksimuma da podignu interes kod ljudi, njima su sale pune za prvenstvo, ali na bilo kojoj prijateljskoj utakmici tamo ćete naći jedva 200 gledalaca. Ako govorim o Jugoslaviji, reći ću da je naš način bolji. Italijanima neću to reći, Ne da bih nešto sakrio od njih, već zato što znam da oni hoće spektakl i nemam prava da se mešam u njihove stvari.
- Imamo li mi svoju školu košarke?
- Nemamo! Jedina škola košarke postoji u SAD. Kada pitate, primera radi, da vam se objasni skok-šut onda će svaki američki trener da vam da isti odgovor. Mi imamo jedan svoj stil igre i dosta kreativnosti u toj igri. Zapravo, kreativnost imaju neki igrači, ne svi. Međutim, kolektivni sportovi mogu da pokriju neke nedostatke pojedinaca. Košarka nema tajni. Jedina tajna je da se dobro uoči, ako je potrebno da se nešto na vreme koriguje, ali ni to više ne bi smela da bude tajna. I da se sa treninzima ide - postepeno. Igračima ne možeš odjednom dati mnogo informacija, bez obzira na njihov uzrast, jer oni ne mogu da ih prihvate. Najkvalitetniji su oni igrači koji su inteligentni. Zapravo, najveća je tajna u košarci pronaći najbolju taktiku za igrače kojima raspolažeš. To se ne može naučiti, to se ne može pročitati u knjigama. Ovakvo znanje se stiče radom i stalnim razmišljanjem o igri.
Što se tiče Partizana, ne smemo da da se vraćamo u neku šematsku igru - nastavlja profesor Nikolić. - Mi igramo po uvežbanoj varijanti samo početak akcije - da bismo u protivničkoj odbrani stvorili prazninu. Jer, svaki igrač može i mora da ima mogućnost da akciju privede kraju - po svom izboru! Moja ideja o igri je da to bude organizovana igra koja ima kreativni završetak! Zato bi svi morali, a to nije uvek slučaj, da stalno imaju u polju vida loptu, da iskoriste bilo kakvu nepažnju protivnika. To još nismo postigli. Zato i kažem da ima improvizacije. Ja sam po prirodi sitničav čovek. Neko kaže da sam perfekcionista, ali ja to zovem sitničavošću. Ideja o igri je jasna u mojoj glavi, ali kada se akomuliraju sitnice, onda više ne znaš koju nit da uzmeš da bi odmotao klupko koje postaje strano telo unutar ekipe.
- Da li ste lakše sprovodili svoje ideje kod nas ili u Italiji, na primer?
- Isto! Neko hoće da kaže da su tamo veći profesionalci, ali to ne stoji. Igrače uvek delim na tzv. službenike i one koji žele nešto da postignu. Svima treba da bude jasno da vanserijski igrači  rade mnogo više od onih koji to nisu. Na talenat dajem deset odsto. Važna je želja da se nešto postigne. Verujem u rad, ali ako se neko trudi više - više će i dobiti. Uzmimo Danilovića koji ponedeljkom, kada pre podne imamo fakultativni trening, redovno dolazi i ubaci svojih 300 koševa. Ja često ponavljam uzrečicu: "Ni za jednog našeg kvalitetnog igrača "nije kriv" nijedan trener". Dobrog trenera prave dobri igrači, a loš trener može i dobre igrače da upropasti!

Foto: Capture/kkpartizan.rs

- Da li vam ova formula rada koju ste izabrali, mesto savetnika, odgovara?
- Košarka je moj rad, hobi i zabava. Ja se tako zabavljam jer i sada na treningu nađem nešto - uzbudljivo. Mnogo sam zadovoljan kada igrači nešto sami stvore pa ja nešto naučim. Ja ovo svoje mesto ne shvatam savetničkim. Nazivam ga mestom pomoćnog trenera. Savetnik, ili konsultant, bi trebalo da bude čovek koji je stalno uz trenera, koji pravi planove i na malo višem nivou je od trenera. On bi čak mogao da kaže: "To se ne radi tako nego ovako" , morao bi da bude i na utakmicama da vidi kako se sve to razvija. Ja to ne mogu, niti želim. Uglavnom, sarađujem sa mlađim trenerima, izuzev sa Tanjevićem koji je već kvalitetan trener. On je hrabriji od mene, lako lansira mlade igrače. Tražio je da sarađujemo, jer je svojevremeno radio sa mnom kao pomoćni trener u reprezentaciji, i to izvanredno. Tu se stvorio jedan odnos između nas dvojice. Kada dođem kod njega, on mi kaže: "Sada ću ja malo da se odmorim!" , jer zna da imamo približno isto shvatanje košarke. Približno isto, ali ne i isto - naglašava profesor Nikolić.
- Da li je nekada dolazilo do neslaganja sa ljudima sa kojima ste sarađivali?
- Bilo je i takvih situacija. Ja sam, međutim, preuzeo takvu ulogu da ću treneru, ako to od mene traži, pokazati moja rešenja za neki problem. On može to da ne prihvati i - kao da se ništa nije desilo. On mora da stvara, da se razvija. Možda je njegov izbor bolji od mojih predloga. Željko Obradović konstruiše napade koji su vrlo uspešni. Ja na utakmicama nisam na klupi. 
- Kakva je perspektiva ove Partizanove ekipe?
- Ne bih o tome da govorim. Nikada nisam želeo da sa svojim igračima razgovaram uz pomoć štampe. Ako izgubimo utakmicu, uvek sam prihvatao krivicu. Smatram da trener uvek mora da bude iza a ne ispred igrača. Jer, oni trče, skaču, rade, povređuju se, primaju udarce. Primao sam kritiku za izgubljene utakmice jer kao trener imam mogućnost da izmenim igrače. Ili ih nisam dovoljno obučio? Tako igrače rasterećujem pritiska javnosti. Međutim, na sastanku mi otvoreno govorimo o zaslugama i propustima.
- Kako preživljavate poraze?
- Iz godine u godinu - sve teže. Posle utakmice, pobedili ili izgubili, vrlo teško spavam. Film utakmice mi se stalno vrti u glavi. Što duže radim, taj film je sve precizniji i jasniji. Uvek tražim svoju grešku. To kažem igračima, ali ne prećutim im ni gde su oni pogrešili. Kao što im kažem da ono što izjavim za štampu ne moraju čitati, jer to nema veze sa pravim stanjem stvari. Ono što je pravo, to mi jedni drugima saopštimo - nasamo.

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten