You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Kraljica za 21. vek

U sportskom listu “Tempo” u februaru 1993. je izašao tekst novinara Vladana Slavkovića koji se osvrnuo na osvajanje grend slem titule u Australiji iste godine (tada) naše Monike Seleš, kao i na to kako su njenu pobedu u finalu nad Štefi Graf doživeli u Nemačkoj i Austriji. Tekst prenosimo u celosti.


Sezona profi-tenisa tek je počela, ali se čini da je meč sezone, u ženskoj konkurenciji, već odigran. Dve prve teniske dame, Monika Seleš i Štefi Graf, odigrale su u finalu Otvorenog prvenstva Australije pravi muški meč. Priznaće to i najveći šovinisti među teniskim milionerima. Poput Holanđanina Krajičeka, koji je nedavno izjavio da “devojke koje svoje debele guzice jedva vuku po terenu skandalozno mnogo zarađuju”. Zamisliće se, verovatno, i hodajuća legenda Džimi Konors, koji je, posle pobede protiv Navratilove, tvrdio da je zapravo on “najbolja igračica sveta”. 

Gledajući kako Monika, u Melburnu, diže nivo svoje igre posle izgubljenog prvog seta sa mandarinskom mirnoćom, lomeći otpor ali i živce Štefi Graf, potpisnik je morao da se seti razgovora sa “teniskom kraljicom”, objavljenog, svojevremeno na stranicama našeg lista, u kojem ona, na svoj obazriv, i uvek zagonetan način, konstatuje: Martina je podigla tenis na jedan, Štefi na drugi, a sad se čeka neko ko će ga uzdići na treći, još viši nivo”. 
Monika iz učtivosti nije prognozirala ko će to biti, ali je posle Melburna svima jasno da samo ona igra tenis za 21. vek. Zapravo, ona je samo održala obećanje koje je, pre mesec i po dana, dala posle pobede na Mastersu: ‘’Ovo nije vrhunac moje igre. Imam još dosta slabosti da ispravim. Na treninzima igram mnogo agresivnije, dok se u mečevima još ne usuđujem da primenjujem nove udarce koje sam naučila.

Foto: standard

Sada se tek vidi da je Monikin brat Zoltan ozbiljno mislio kada je rekao da bi njegova sestra mogla još brže da napreduje u tenisu, ali da oni sami to ne žele jer je situacija u vrhu ženske rang-liste ionako dosadna. Monika je perfekcionista, koji zna da perfekciju nije dostigao, ali je tom cilju, izgleda, mnogo bliža nego što protivnicama i stručnjacima dozvoljava da otkriju. Jer, ona je u Melburnu lansirala novitete u igri, kao šahista koji u hodanoj varijanti servira novi potez pripremljen u kućnoj analizi. Sve do finala u Melburnu izgledalo je da je to ona stara Monika koja “ima slabiji servis od konobara”. Pokazalo se da je u trening kampu Selešovih, u Sarasoti na Floridi, Monikin servis uvežbavan kao tempirana bomba koja treba da eksplodira baš protiv Grafove u finalu. Sedam “asova” i još desetak servisa “vinera” sevnuli su onda kada je bilo najvažnije, kada se “lomio” rezultat. Nemica, naviknuta da u mečevima sa teniskom kraljicom uživa prednost boljeg servisa, bila je zbunjena i na ivici očajanja. 

Jer, Monika nije lansirala samo novi servis, nego i nove udarce jednom rukom. Jednoručni forhend, koji joj je ranije služio samo da vrati loptu u igru kada je protivnica dijagonalom izbaci sa terena, pretvorila je u ubitačno precizni “pasing šot”. “Kraljica”, osim toga, ne samo da je nadigrala “groficu” (Graf) nego ju je i - nadtrčala. To je posebno iznenadilo stručnjake koji odavno prognoziraju da će Monika morati da se odrekne navike da stavlja buter na sve, pa čak i na čips, i da se više posveti kondiciji. Kada je prošle godine nadigrala Nemicu u finalu Rolan Garosa u onom, maratonskom, trećem setu (10-8), Monika nije imala snage tako reći, ni da se odgega po svoju omiljenu kiselu vodu iz frižidera. Ovog puta “kraljica” ženskog tenisa izdržala je muški tempo, požurujući skupljače loptica kao da je u nekom zakašnjenju. Analizirajući zašto je najbolja atletičarka među teniserkama, Grafova, bila “pretrčana”, ucveljeni nemački teniski stručnjaci navode da je razlog za to slab “grofičin” bekhend. A pošto Monika gađa tu njenu slabu stranu sa preciznošću štoperice, teniska “vicešampionka” mora u toku meča da pretrči čitav maraton u nastojanju da umesto bekhenda udari svoj čuveni forhend od kojeg, zaista, “trava ne raste”.
Iako u međusobnim okršajima Štefi Graf još vodi sa 6-4, bilo je očigledno da je prilikom predaje pehara u Melburnu bila na ivici plača. Utehu je pronašla kod novog udvarača, nemačkog vozača formule 1 Mihaela Bartelsa. Nemačke sportske novine će utehu da nađu mnogo teže. Tiražni “Sport Bild”, “ridajući”, prognozira da Selešovu ove godine opet niko neće da skine s krova teniskog sveta između ostalog i zato što će Štefi imati malo prilike da joj se revanšira. Grafova bi, kažu oni, želela što pre da se ponovo sretne sa Monikom, makar to bila i neka nezvanična egzibicija. Ali, za to nema nikakvih šansi. Razlog za međusobno izbegavanje leži u tome što je Grafova štićenik kompanije “Adventidž”, dok Selešovu zastupa čuveni menadžerski koncern IMG, pa nema nade da bi se njihovi različiti propagandni interesi mogli ujediniti oko jednog egzibicionog meča. Dve najbolje svetske teniserke su, inače, svoje igračke obaveze, u nastavku sezone, tako rasporedile da će im se putevi ukrštati samo još pet puta na istim turnirima: u Ki Biskejnu, na preostala tri Grand slema i na mastersu krajem godine. Da li će tom prilikom doći do novih obračuna u finalu zavisi ponajviše od Nemice, koja se, neuporedivo češće nego Monika, “sapliće” na četvrtfinalnim i polufinalnim “preprekama”. Oplakujući sudbinu Štefi Graf i ispraćajući je pomalo i u legendu, tiražni nemački “Tenis magazin”, otvoreno antijugoslovenski, konstatuje: Ostaje nam jedino da sačekamo Vimbldon, da se molimo da Monika Seleš do tada neće naučiti da igra i na mreži, te da na travnjacima “All England Tennis Cluba”” nikada neće dozvoliti stenjanje u toku igre

Ali, dosada koju je Monika zavela na teniskom vrhu sveta, izgleda da ipak najviše pogađa “devojčicu koja obećava”, 17-godišnju Dženifer Kaprijati. Iako, ruku na srce, igra lepše i raznovrsnije nego Monika, ona sagoreva u senci naše “teniske kraljice”. Kaprijati je kroz američke medije, a i zbog svojih preambicioznih roditelja, predodređena da bude nova instant-šampionka. No, Monika je osvajajući svoj prvi Grand Slem turnir i vrh svetske rang-liste, toliko nisko postavila “starosne granice” da je sirota Dženi, u međuvremenu, već “prestarela” da te rekorde potuče. Pod teretom izneverenih očekivanja, dešavalo joj se u poslednje vreme da je ponekad izdaju nervi, a jednom je u “Njujork Tajmsu” najavila da će se povući iz tenisa.
I Kaprijati teško pati - zbog Monike.

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten