You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Majstor Šestog Dana, Pedagog Prve Klase

U sportskom listu “Tempo”, u avgustu 1992. je objavljen intervju sa Ljubomirom Vračarevićem, majstorom aikida i osnivačem realnog aikida kojeg su poštovali u celom svetu a najviše u Japanu. Iz nekog razloga, neki današnji mma borci iz Srbije nipodištavaju aikido kao borilačku veštinu u smislu da nije dovoljno efikasna za odbranu. Intervju je uradio Vladimir Buljanović i mi ga prenosimo u celosti. 


         

Malo je pravih majstora borilačkih veština priznatih i na Istoku i na Zapadu, na svim kontinentima - bez obzira kojoj federaciji ili asocijaciji pripadaju. Jedan od njih je Ljubomir Vračarević, nosilac crnog pojasa 6. dan, aikida, veoma visokog priznanja majstorstva, čak i u Japanu, zemlji iz koje je ovaj sport potekao. Već 24 godine, ovaj istinski znalac sporta s nesmanjenim entuzijazmom i upornošću radi na njegovoj daljoj afirmaciji i popularizaciji kod nas.
- Aikido je veština Dalekog istoka koja je u Evropu, pa i u našu zemlju stigla odmah posle džudoa i karatea. Ali, za razliku od prva dva sporta, sporije je prihvatan, možda zbog svoje specifičnosti, ali i namernog mistifikovanja od nekih japanskih stručnjaka, koji su želeli da mu tim daju “veću težinu”. Tvrdim sasvim nepotrebno, a kad je Evropa u pitanju čak i - štetno.
Popularni Ljuba Vračarević je, da se vratimo njegovim sportskim počecima, prvo bio plivač, prvak Srbije leđnim stilom, vaterpolista i - bacač koplja. Borilačkim sportovima je počeo da se bavi gotovo slučajno.
- Godine 1968. na beogradskim igrankama u modi su bili ‘’Crni biseri’’. Eto, desilo se, da su me onako krupnog i razvijenijeg zbog plivanja, postavili na vrata, ne kao izbacivača, kako bi se to danas reklo, već da jednostavno kontrolišem prodaju ulaznica. I, dobio sam umesto simbolične nagrade - batine. Odlučio sam: ‘’E, Ljubo, nećes više.’’
Vračarević se nije okrenuo boksu, tada veoma popularnom, ili rvanju. Otišao je u džudo klub i…
- Bio je tamo jedan džudista koji je imao knjige o do tada kod nas nepoznatom sportu - aikidu. Učili smo iz nje kao iz udžbenika, ali, ja sam želeo dalje.
Ljubu Vračarevića je to ‘’dalje’’ odvelo u Rim, baš u vreme kada je tečaj aikida držao čuveni instruktor Hiroši Tada. I, ne samo što je bio jedan od njegovih najboljih učenika, već se između učitelja i njega razvilo istinsko prijateljstvo. Vračarević mu je u znak sećanja poklonio srpsku sablju i zastavu. Sreli su se tek posle 10 godina, u Tokiju.
- Danas ni sam ne znam kako sam te 1978. godine uspeo da stignem do Japana. Ali, stigao sam. Bila mi je čast kada me je bivši učitelj pozvao u goste, u Tokio. U njegovom stanu, uređenom u tradicionalnom stilu starih japanskih majstora, na počasnom mestu visila je srpska sablja sa zastavom. Svako ko ga je posetio tih godina, a mnoge su ga značajne ličnosti posećivale, morao je da je vidi.
Još jedno, kako kaže, veliko priznanje doživeo je Vračarević, ovaj put sa najvišeg mesta. U kući Kišomaru Uesiba, sina osnivača modernog aikida (ako se o modernom u pravom smislu te reči može govoriti), nosiocu 10. dana, najvećeg mogućeg dostignuća u toj borilačkoj veštini, bio je - zaprepašćen.
- Ponudio sam čuvenom majstoru, tada već veoma starom čoveku, jednu od svojih knjiga. Mislio sam da mu je, što bi mi činilo čast - poklonim. Starac se nasmešio i iz svoje vitrine izvadio jedan primerak. Već ju je imao. Laik teško može shvatiti šta je to za mene značilo. Ne samo kao autora. 
Ljuba Vračarević je, rekosmo, danas svetski priznat majstor, proputovao je gotovo čitavu Evropu, Aziju, Afriku, Ameriku. Obučavao je i majstore, ali i ‘’specijalce’’ u ovoj atraktivnoj i ‘’vrlo primenjivoj veštini’’. Autor je više knjiga na nekoliko svetskih jezika, koje su, kaže, dostigle tiraže od nekoliko stotina hiljada primeraka. Naravno, daleko više u inostranstvu nego kod nas. Šta je u stvari aikido?- Bez mistifikacije, protiv kojih se stalno borim, najlakše ga je objasniti pojmom ‘’džiu-džica’’. Kažem, najlakše - jer je taj pojam nekako odomaćen. Želim ljudima i početnicima da objasnim realnost veštine, jer, ako je tradicionalizam za Japanca nešto s čim se rodi, pa i shvatanje tih starih veština, za nas je to nešto sasvim imaginarno i - nepotrebno. Dakle, pobornik sam shvatanja da ljudima na najneposredniji i najprihvatljiviji način treba preneti znanje. Samo se na taj način postiže uspeh i, na kraju, postaje - majstor.
Godinama Ljuba Vračarević uči ovoj veštini odbrane, ali, ako je potrebno i napada, generacije polaznika u sportsko-rekreativnom centru ‘’Vračar’’. Generacije su dolazile, malo je onih koji su - otišli. Ostali su vezani za ovu plemenitu borilačku veštinu. Sada se odlučio da krene korak dalje.
- U osnivanju je evropski centar realnog aikida. Odlučio sam da ga pokrenem - da bih mogao zaista da radim, da na pravi način, pod najoptimalnijim uslovima, još više približim zainteresovanima ovu veštinu.
Ljuba Vračarević upravo završava salu. Na Slavujevom vencu broj 1. Od poda do tavanice prekrivena je drvetom,brodskim parketom.
- Drvo je najplemenitiji, a ujedno i prirodan materijal. Na najbolji način spaja vežbanje u zatvorenom prostoru sa prirodom. A priroda je u aikidu, kao i u mnogim drugim sportovima i delatnostima, ono što ljudi vekovima podržavaju. Što smo u tome uspešniji, to je znak da smo više napredovali.
Ko može da se bavi aikidom?
- Svi! Bez obzira na pol i uzrast! Ja radim sa više grupa, različitih godina starosti i pola. Razume se, trening se dozira prema svakom pojedincu, prema njihovim psihofizičkim mogućnostima i zavisno od toga šta želi da se postigne.
Najbolji primer je sama porodica Vračarević. Supruga je takođe nosilac majstorskog pojasa. Starija ćerka, Ana - braon (predmajstorski), a najmlađa Sanja, koja tek polazi u školu dogurala je do - zelenog.
- Radiću sa decom počev od pet godina starosti, bez gornjeg limita. Naravno, u grupama. Volim aikido, pa ako bude trebalo radiću i 24 časa dnevno. To je, uostalom, i bio jedan od razloga da pokrenem prvi u Jugoslaviji centar takve vrste i namene. Jer, u ‘’Vračaru’’, iako su uslovi dobri, salu koriste i drugi. Termini su pretrpani, puno je sportova, a svaki traži svoje. Ovako, to će biti aikido centar, centar realnog aikida i - ništa drugo. Svi najoptimalniji uslovi već su obezbeđeni i, videćete, na prve prave rezultate neće se dugo čekati.
- Čovek
- rekao nam je na kraju Vračarević - pogotovo u ovim vremenima, mora da zna i da bude sposoban da se odbrani. Ali, na pravi način, ne zloupotrebljavajući svoje znanje i veštinu. O tome, upozoravam, strogo sam vodio i vodim računa. Nikakve uličare ne primam. Za mlade postoji još jedan uslov: na prvom mestu je - škola!

Fotowcra.rs

 

 

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten