You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

NESTRPLJENJE

Sezona Formule 1 1994. godine je ostala u neprijatnom sećanju svih ljubitelja sporta širom sveta. Živote su izgubili Airton Sena i Roland Racenberger. U saradnji sa portalom Vrele Gumedonosimo vam rekapitulaciju poslednje trke u sezoni koja se vozila u Australiji i koja je odlučivala ko će biti šampion. Sjajan tekst Zorana Živkova prenosimo u celosti.

Pre nešto više od dva meseca završen je 44. šampionat Formule 1, poslednjom trkom održanoj na uličnoj stazi u Adelaidi dugoj 3.780 metara. VN Australije je, posle punih osam godina od kada su se za titulu borili Mensel i Prost, ponovo odlučila šampiona Formule 1. Ovaj put akteri su bili Hil i Šumaher. Da ironija bude veća u Adelaidi je pobedio čovek koji je 1986. godine baš tu i izgubio titulu. Naime, tada je Najdželu Menselu, pri brzini od 300 km na čas, na najbržem pravcu, pukla zadnja desna guma i on je ostao bez titule. Titulu je tada osvojio Alen Prost. Ove godine ni Hil ni Šumaher, obojica pretedenti na naslov svetskog prvaka, nisu završili trku, ali je odluku o prvaku ipak doneta. Šta više, doneta je na najgori mogući način, u sudaru, posle kojeg je čovek koji ga je izazvao postao šampion. Zahvaljujući samo jednom poenu prednosti sa kojim je došao u Australiju, Nemac Mihael Šumaher vozač Beneton-Forda, posle udara u ogradu, i sudara sa rivalom Britancem Dejmonom Hilom vozačem Vilijams-Renoa, i odustajanjem obojice, obezbedio je sebi titulu šampiona Formule 1 za 1994. godinu.

Neuspeh u Japanu i odlična vožnja Hila, te taktika Vilijamsa poljuljali su  samopouzdanje Šumahera tako da je vikend u Adelaidi za njega započeo loše. Bio je podvrgnut velikom psihološkom pritisku, doduše ne od strane svog direktnog konkurenta za titulu, već njegovog timskog kolege Mensela. Ni uredjaj elektronske kontrole proklizavanja pogonskih točkova, nije mogao da pomogne Šumaheru u borbi za polpoziciju sa izuzetno raspoloženim Menselom. Ekipa Benetona podesila je njegov bolid tako da bi se maksimalno obezbedilo prijanjanje za podlogu, odnosno, obezbedio što veći ‘’down force’. Ovim su svesno žrtvovali maksimalnu brzinu na pravcima. Međutim, Vilijams je zahvaljujući manjem ‘’down force’’ i umešnosti svojih vozača, sa manjim upravljivim bolidom, uspeo da ostane vremenski sasvim blizu Benetonovom vozaču. Dvadesetak minuta pre kraja prvog zvaničnog treninga, Mensel je postigao najbolje vreme. Na stazu je izašao Šumaher i nadmašio vreme Mensela za oko 0,3 sekunde. Mensel se odmah vratio na stazu, i u trenutku kada je izgledalo da će zabeležiti najbolje vreme, u tome ga je omeo Džoni Herbert, koji se sa svojim bolidom Beneton-Ford, okrenuo ispred njega. Da bi izbegao sudar Mensel je naglo zakočio, dopustio da mu bolid ‘’uđe u spin’’ i zaustavio se tik pored Herberta. Ovo nimalo nije  poremetilo koncentraciju bivšeg šampiona sveta, koji je već u narednom krugu uspeo da postavi za oko 0,018 sekundi bolje vreme od Šumahera. Za to vreme, Šumaher koji je već bio na stazi pokušavajući da postigne još bolje vreme. Dva minuta pre kraja treninga izgubio je kontrolu nad svojim bolidom. U prvoj krivini nakon starta prokliznuli su prednji točkovi, bolid se potom zaneo i udario u zaštitnu ogradu. Iz ovog, dosada najtežeg udesa u karijeri, Šumaher je izašao fizički potpuno nepovređen, ali je njegova sujeta značajnije povređena. Pre treninga u Adelaidi na novinarsko pitanje da li računa sa mogućnošću da eventualno Mensel osvoji polpoziciju, odgovorio je da ga ne zasmejavaju, jer kako bi jedan 41-godišnjak mogao da se meri sa njime. Samo dva sata kasnije, bio je suočen sa činjenicom da je vreme koje je taj čovek postigao i za njega nedostižno, kada je pokušao da ga nadmaši dogodio mu se neprijatan udarac u zid. Još je neprijatnija bila spoznaja da je u subotu, pred početak zvaničnog treninga, počela da pada kiša. Dogodilo se isto ono što i u Japanu, kada su vremena postignuta na treningu, u petak, odredila startne pozicije u nedeljnoj trci.

Tako se Šumaher sa svojim Beneton-Fordom našao između dva vozača Vilijams-Renoa, iza Mensela, a ispred Hila, te Hakinena sa Meklaren-Pežoom, po dva vozača Džordan-Harta Baričela i Irvina, svog timskog kolege Herberta, Alezija sa Ferarijem, Brandla sa Meklaren-Pežoom, Frencena sa Sauber-Mercedesom itd. Ipak, kasnije se ispostavilo da ova druga startna pozicija i nije toliko loša, jer se nalazi na desnoj strani staze, koja je istovremeno i idealna putanja za ulazak u prvu krivinu. Nosilac polpozicije startuje sa leve strane staze, koja je prljavija (zbog prašine i otpadaka od guma) i da bi ušao u prvu krivinu u idealnoj putanji, mora da pređe nešto duži put od vozača koji startuje sa druge pozicije. Ako se pak opredeli da startuje ravno, pred krivinom mora intezivnije da koči i to daje šansu vozaču, koji se nalazi u idealnoj putanji da ga pretekne.

Mensel se opredelio za ovu prvu varijantu. Pokušao je da se ubaci u idealnu putanju ispred Šumahera, i na taj način, ostavi Hilu slobodan prostor. Međutim, loše je startovao, sa mnogo proklizavanja pogonskih točkova, što je omogućilo Šumaheru da povede trku. Naravno, treba napomenuti, da nema nikakve sumnje da je Benetonov vozač i u ovoj prilici imao uključen uređaj elektronske kontrole proklizavanja točkova,  te da takav sjajan start nije plod njegovog vozačkog umeća. Uostalom, koristio ga je tokom cele ovogodišnje sezone, i pored zabrane, a FIA-a je to tolerisala i svi su se na to već navikli. Naravno, u Benetonu kažu da Šumaher u svom bolidu ima ugrađen takav uređaj, ali ga navodno ne koristi!!! Da li se Šumaheru može verovati, pored svega što je do sada uradio i rekao, procenite sami. Bilo kako bilo, on je trku poveo ispred Hila i Mensela, koji je ubrzo napravio novu grešku, pa su ga pretekli Hakinen i Baričelo. Budući da su se opredelili za tri pit-stopa, dvojica vodećih ubrzo su se izdvojili i započeli trku za sebe. Međutim, Šumaher nikako nije mogao da ostvari značajniju prednost od dve sekunde u odnosu na Hila, mada je Hil u početku bio prilično nestrpljiv i prerano je pritiskao gas. Bolid mu je tada dosta proklizavao pri izlasku iz krivine, ali i pored toga, prednost Šumahera se nije povećavala. Naprotiv, ubrzo kada se Hil bolje skocentrisao i više samokontrolisao, razlika je počela da se smanjuje. Stiče se utisak da se Hil u tim trenutcima poigrava sa svojim protivnikom pokazujući mu da može da vozi i brže od njega. I pri preticanju vozača zaostalih za ceo krug Hil je bio prilično odlučan. Ovakva sigurna vožnja Hila, učinila je Šumahera veoma nervoznim, i on je ubrzo počeo da greši. Na njegovu nesigurnost sigurno su dodatno uticali događaji sa proteklih treninga, pogotovo sa prepodnevnog  zagrevanja (,,warm-up’’-a) kada su od njega bili brži i Mensel i Alezi. Mensel je, svakako, bio ključna ličnost, koja je izvšila najveći pritisak na njega. Svaki put kada bi Šumaher postigao najbolje vreme, usledilo bi još bolje vreme Mensela. Iako mu u samoj trci Mensel nije bio direktni konkurent, sigurno da ga je brinula činjenica da je Vilijamsov bolid isto toliko brz kao i njegov, ako ne i brži. Zabrinutost je prerasla u paniku kada je u 17. krugu ušao u boks, da dolije gorivo i zameni gume. Za njim je odmah u boks ušao Hil i iz njega izašao sa potpuno identičnim zaostatkom od oko 1,5 sek, kao i pre ulaska. Oba tima su fantastično obavila posao u boksu, i borba za šampionsku titulu se nastavlja sve do 36. kruga. Tada Šumaher prebrzo ulazi u jednu krivinu, izleće sa staze i udara u betonski zid. Pri udarcu oštetio je vešanje zadnjeg desnog točka. Međutim, vraća se na stazu i gleda u retrovizore. Vidi Hila, koji pokušava da prođe prvo sa leve, a potom mu je on to onemogućio, sa desne strane. U trenutku kada su bolidi potpuno poravnati Šumaher čini očajnički potez, svestan da će mu titula izmaći, ukoliko ne izbaci i Hila iz trke, on udara u bok Vilijamsovog bolida. Nakon ovog sudara, trku završava u ogradi, a Hil uspeva da oštećeni bolid doveze do boksa. Ali, u boksu je tehnički direktor Vilijamsa Patrik Hed mogao samo da konstatuje da je gornji trouglasti nosač prednjeg levog točka savijen i da vremena za zamenu nema, a da Hilu ne može dozvoliti da trku nastavi sa tako oštećenim bolidom. Razočaran Hil izlazi iz bolida. Za to vreme, dok u boksu Benetona slave, Mihael Šumaher, sa očajničkim izrazom lica, posmatra trku neznajući da je Hil odustao. Kada mu je to saopšteno, izraz lica se menja, jer postaje svestan da je titula šampiona Formule 1 za 1994. godinu njegova. Za ovaj udes, donekle je kriv i Hil, jer nije sačekao da Šumaher zaustavi oštećeni bolid ili ode u boks. Međutim, Hil je reagovao sasvim prirodno, kako bi to i učinila većina vozača, izuzimajući eventualno Laudu i Prosta, koji bi verovatno sačekali nekoliko trenutaka, pa potom, na sigurnijem mestu, krenuli u preticanje. Ovo nestrpljenje koštalo ga je titule. Mada je i on sam izjavio da nije video šta se desilo sa Šumaherom, te da je odmah želeo da iskoristi priliku, koja mu se iznenada ukazala, neračunajući na ovako nesportsko ponašanje svog protivnika. Naravno, sve ovo nimalo ne umanjuje krivicu Šumahera, koji je potpuno svesno i namerno izazvao ovaj incident. Nakon trke, Šumaher je pokušao da se opravda kako je njegov bolid, posle udarca u zid, bio ‘’van kontrole’’ i da je nesvesno udario u Hila. Potom se javno izvinio Hilu, za sve uvrede koje je do tada izneo o njemu kao vozaču, te rekao da ga izuzetno ceni i poštuje. No sve ovo je zvučalo prilično bledo i neuverljivo. Trku je, nakon ovoga, poveo Berger, koji se sa čak 11. startne pozicije probio napred, zahvaljujući samo jednom pit-stopu. Njega je, na malom rastojanju, pratio Najdžel Mensel, čekajući eventualnu grešku Austrijanca. Posle nekoliko krugova Berger je, pri ulasku u jednu krivinu zakačio ivičnjak i nakratko napustio stazu. To je  bilo sasvim dovoljno Menselu da ga pretekne i postigne svoju 31. pobedu u karijeri, a prvu na stazi u Adelaidi. Gerhard Berger se morao zadovoljiti drugim mestom, dok je kao treći ciljem prošao Martin Brandl.

Tako je završena poslednja trka ovogodišnjeg šampionata Formule 1, šampionata ispunjenog tragičnim događajima i kontroverznim odlukama FIA-e i FISA-e, okončanog pobedom Nemca Mihaela Šumahera. To je FIA 24. novembra zvanično i potvrdila na sednici održanoj u Parizu. Za utehu, Vilijamsu možda može da posluži titula šampiona u konkurenciji konstruktora bolida, mada ponajviše začuđuje odluka ekipe i Dejmona Hila da ne ulože žalbu povodom incidenta u Australiji. Izgleda da su u Vilijamsu svi jedva čekali da se ova mučna sezona što pre završi, i da ako je moguće da se više nikada ne ponovi. To priželjkuju verovatno svi, osim pobednika.

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten