You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

Predrag Mijatović: Biću najbolji fudbaler Evrope

U magazinu Super Sport u avgustu 1997. je izašao intervju Predraga Mijatovića koji je vođen pred početak sezone 1997/1998 u kojoj je Real Madrid osvojio Ligu šampiona njegovim pogotkom. Intervju je vodio Jovan Sekulić i mi ga prenosimo u celosti.

Priča o kralju i njegovom novom odelu… Priča o Predragu Mijatoviću, sada već krunisanom kralju kraljevskog kluba iz Madrida. Priča o jednom od najboljih fudbalera današnjice, priča o prvom čoveku plave čete koji je u poslednjih šest utakmica nacionalnog tima postigao pet golova…

Priča o sjajnom napadaču i još boljem čoveku, priča o jednoj karijeri koja je već sada vasionska, ali koja nije završena. Jer, Peđa može i više i bolje. Da fudbal nije samo goli talenat ili ono što imaš u nogama, da i u fudbalu kao i u životu sve kreće iz glave, najbolje svedoči životni i sportski put prošle godine (u dresu Valensije) najboljeg igrača Španije, koji je i ove sezone u dresu Real Madrida briljirao, ali i sam skinuo kapu pred najboljim igračem sveta Brazilcem Ronaldom…

Dete Podgorice (tada Titograda) još dok je jedva stizao veliku loptu, pokazivao je neviđenu, neku umetničku, prefinjenu fudbalsku eleganciju. Znalo se da će biti igrač, verovalo se da će biti igračina. A njegov put, nikada lak, ali uvek popločan belim mermerom i okićen ružama. Neverovatno je koliko je sa malo godina značio tako mnogo. Značio, iako mu mnogi događaji nisu išli uvek na ruku. 

I kada je došao u Partizan, nekako je bio u senci. Dragan Stojković je bio mega zvezda, Dejo Savićević žongler fudbalske lopte, pa njegove sjajne igre ipak nisu dobijale zasluženu dimenziju. Nikada, međutim, niste čuli Peđin glas protesta, nikada ljubopitljivi novinari nisu mogli da ga “nateraju” da kaže bilo šta na tu temu. A uvek je, i to na sav glas, hvalio Piksija i Deju, ne krijući da su asovi svetskog formata i da je i on ponosan što s njima deli i dobro i zlo na terenu.

Ni danas, kada je po mnogima jedan od najboljih igrača u Evropi, a možda i najbolji Evropljanin u Evropi, Peđa je ostao isti. Manirom engleskih lordova, sigurnošću čoveka koji zna koliko vredi i koliko je postigao čvrsto stoji sa obe noge na zemlji. To ne znači, međutim, da on insistira na lažnoj skromnosti, a i zašto bi, pa kada kaže: “Prešao sam u Real Madrid da bih postao najbolji igrač Evrope, i to zvanično”, onda znači da on tako zaista i misli.

Nedavno, pričajući sa Peđom u njegovoj kući kao iz najbogatijih holivudskih filmova, gde je na 860 kvadrata u najelitnijem delu Madrida (budući komšija biće Fernando Sans, sin predsednika Lorenca, kuća je počela da se gradi) smešteno sve što se samo poželeti može (dominira prelepa arhitektura, mermer, bazen sa kojeg sunce svoje “oko” ne skida dok ne zađe, trave kakve nema na fudbalskom igralištu) govorio je u superlativu o svojim “ljutim protivnicima” za naziv najboljeg igrača Jugoslavije.

- Piksi je suvo zlato ove generacije, ne samo kao igrač, već kao ličnost. On je rođeni vođa, animator, on s lakoćom ekipi udahne onaj pobednički duh, toliko neophodan za ekipu koja želi da bude u vrhu evropskog i svetskog fudbala. Uvek u službi ekipe, i kada je bio Car Starog kontinenta, a i danas, on svoje neverovatne individualne kvalitete uvek podređuje ekipi. Videli ste, u Češkoj, meni je prepustio slobodan udarac iako je to bilo njegovo mesto

Naravno, i kada je Savićević u pitanju, Peđa ima svoje mišljenje:

- Dejo je specifičan igrač,u svakom slučaju autentičan as kakvih je malo u svetu. Nepredvidljivog driblinga, sjajnih rešenja, nenadmašan u igri jedan na jedan. I ne treba mu zamerati i kada izgubi neku loptu, jer on mora tako da igra. Oduzeti mu dribling, oduzeli bi mu dušu. A Dejo je toliko iskusan da zna da se prilagodi svakoj situaciji. Povrede su prošlost i sada, kada je zdrav i oran za nova dokazivanja, reprezentacija Jugoslavije će biti kudikamo jača.

Zašto smo izdvojili citate o Piksiju i Deji? Izdvojili smo jer je Peđa godinama bio u senci ove dvojice velemajstora lopte. Čak i onda kada je palio i žario u Partizanu, a pogotovo kasnije u Valensiji, nije bio, bar u našim medijima broj 1.

- Može se reći, to je sudbina. Da vam kažem, nisam se na to mnogo obazirao, mada da budem iskren, nije vam baš ni svejedno. Ali, mirno sam sve prihvatao, dogovorivši se sa samim sobom da ću biti najbolji igrač u Evropi. To možda sada zvuči pretenciozno, ali ako analizirate moj put od Podgorice do Madrida videćete da ništa nije bilo slučajno. Išao sam stepenicu po stepenicu, korak po korak, i ono što je najvažnije, uvek napred

Valensiju je, gotovo sam, iako je fudbal kolektivna igra, doveo do drugog mesta propustivši ispred sebe samo madridski Atletiko dok su mu velikani Real Madrid i Barselona gledali u leđa. Sada je u Valensiji - neprijatelj broj 1.

- Iskreno, znao sam da će se navijači ljutiti na mene, ali ni u snu da će biti toliko zagriženi i sposobni i da prave neprilike. Shvatio sam da je ona uzrečica, od ljubavi do mržnje je samo tanka nit, i te kako tačna. Jednostavno, nisu mi oprostili prelazak u kraljevski klub bez obzira što su i oni bili svesni da sam prevazišao tu sredinu i da je moj životni cilj da uvek igram u najboljem klubu i da želim da osvajam trofeje.

Valensija ga mrzi, a Madrid obožava. I to nije fraza, Peđa je sigurno najpopularniji fudbaler Španije, popularniji i od Ronalda! A u samom Madridu je mag, Bog, knez, kako hoćete. Treba biti samo jednom sa Peđom i uveriti se koliko je težak fudbalski hleb. Grubi startovi na terenu (a njega jedino tako i zaustavljaju) su bezazleni u odnosu na onu masu obožavalaca koja hoće da dobije autogram, da ga dotakne, poljubi…

- Španija luduje za fudbalom, a razlikuje se od ostalih zemalja što ovde nema podele na stare i mlade, na dečake i devojčice. Vidite i sami koliko ženskog sveta gleda utakmice. Od prvog dana kada sam kročio na Iberijsko poluostrvo shvatio sam da je neophodan fluid koji će me spojiti sa navijačima. Tako je i bilo, bila je to ljubav na prvi pogled. E , što je to sada prešlo u euforiju i što zaista ne mogu da se okrenem a da ne moram da se osmehnem, i kada mi do smeha nije, to je nešto drugo. Jednostavno, ja moram da budem uvek s njima i njihov, ja moram da se potpisujem i kada mi ruka utrne, da se slikam do besvesti, a naravno da uvek budem na usluzi novinarima koji u Španiji predstavljaju i “vlast” i napast.

Ipak, Peđa im je doskočio, iako je to bila revolucija. U početku su se novinari ljutili, zatim prihvatili “Peđin zakonik”.

- Uh,to je bio potez veka. Naime,sa novinarima razgovaram samo dva puta nedeljno i - posle utakmice. To ih je bilo Bog zna kako uvredilo,ali verujte,svakog dana pričati sa njima satima,ne bi niko izdržao. Zbog toga danak plaćam posle utakmice,tada sam im na raspolaganju do jutra,a uverili ste se i sami koliko to traje.

Primetili smo još nešto, Peđa je idol, pa i bakice od 70-80 godina dolaze da ga poljube.

- I to je ovde normalna pojava. A kako da ih odbijem.

Mnogi bi dali sve što imaju kada bi bili u prilici da budu okruženi desetinama mladih devojaka, ali i taj deo posla Peđa odrađuje profesionalno.

- Sve je stvar navike, sagneš se, poljubiš, osmehneš, potpišeš i gledaš da pobegneš.

Međutim, teško je pobeći. Gledao sam sa Peđom peti meč finala plej-ofa Španije u košarci, kada je Barselona u domu Reala pobedila i slavila i uverio se da samo jake, stabilne ličnosti mogu to da izdrže. Ali, Peđa ne bi postao to što jeste, kada ne bi mentalno bio toliko jak. Madrid, stekli smo takav utisak, voli svim srcem. Valensiju kao da je zaboravio.

- Nisam, taman posla, ali Valensija je nešto drugo. Upoznaš je za pet minuta, ideš na nekoliko mesta. Lepa je, ali Madrid je nešto posebno.

Šta je to posebno? Peđa govori u dahu:

- Grad iz bajke. Ima sve što čovek poželi. Ogroman megalopolis, prelepa arhitektura, hiljade mesta za izlazak. I uvek je nekako nov, ne možes da ga se zasitiš, svaki dan je novo istraživanje.

Mnogi kažu da je Barselona lepša,ali je Mijatović kategoričan:

- Ma, ne, Barselona ima svojih draži, ali je ona selo u odnosu na Madrid. Znate, ti gradovi na moru imaju ulicu ili dve gde se sve događa i marinu koja je ‘’okićena’’ restoranima i kafićima i - tačka. Madrid, kao što rekoh, je nešto posebno, daleko veći, širi, lepši, atraktivniji, nekako veseliji…

Peđa nije čovek koji će bazati do duboko u noć, pre svega je profesionalac koji zna svoje obaveze i poštuje kućni red, ali je i mlad, lep, pametan, pa sve tako podesi da mu ništa ne manjka. Najbolji drug mu je Davor Šuker s kojim je svakodnevno, ne samo na treninzima i utakmicama, već i u slobodno vreme. Druži se i sa Dejanom Bodirogom, košarkašem Real Madrida, tu je i Podgoričanin Dejan, koji takođe živi u Madridu…

Mnogima je bilo u najmanju ruku čudno to i toliko prijateljstvo Mijatovića i Šukera. Ali, ova dva mladića su baš svojim primerom pokazali političarima koliki je njihov greh.

- Sa Davorom sam prijatelj još iz juniorskih dana. Zašto bi se sada nešto promenilo? Šuker je ljudina, drugarčina, jako dobro se razumemo i slažemo. Uz to, primetili ste, on je uvek veseo, osmeh mu ne silazi sa lica, kozer prve vrste. A da ne govorimo o njegovim fudbalskim kvalitetima. Gde god je igrao, u klubu, ili reprezentaciji, bio je golgeter. Kakva je to levica, kompjuterizovana.

Nitroglicerin se čuva u malim bočicama, Mijatović nema muskaluturu Švarcenegera, ali je na terenu kao ris. Uvek spreman da zaštiti druga. Tako je na meču sa Valjadolidom, kada je jedan igrač nagazio Šukera na zemlji, skočio kao oparen.

- Zar da ga ostavim nezaštićenog? Davor je ležao na travi, bio bespomoćan. Reagovao sam, ljudski, emotivno, samo da vam kažem, nisam ja neki prek čovek. Umem i da izdržim batine jer sam svestan da svako ko vredi mora da bude pod posebnom prismotrom. Istina, u Španiji se igra dosta grubo i prljavo, pogotovo su asovi na meti, međutim, i to ide u rok službe.

Dođosmo, dakle, i do Real Madrida. Osvojena je titula, Lorenco Sans je na sedmom nebu, kraljevski klub je vratio presto na “Santjago Bernabeu”.

- Kada se sve sagleda, zasluženo smo osvojili šampionat. Vodili smo praktično od starta do cilja. Barselona nam je stalno gledala u leđa. Mogli smo više u Kupu, ali sudarili smo se sa Kataloncima, sećate se, odlučio je onaj nesrećni auto gol Roberta Karlosa iako lično mislim da smo u dva duela mi igrali bolje. Ipak, osnovni cilj je ostvaren. Real je ponovo u Evropi, opet se cilj zna, hoćemo da osvojimo i Ligu šampiona.

Iz Madrida je otišao trofejni trener Fabio Kapelo, stigao Nemac sa Tenerifa, Jup Hajnkes?

- Svakako da je Kapelo dosta doprineo preporodu i osvajanju titule. Zaista je dobar trener, mada mi se neki njegovi principi ne sviđaju. Pre svega, Italijan uvek ide da zaštiti svoj gol, a tek onda da ugrozi protivnički. I sam sam osetio ćudi te taktike pošto sam najčešće bio usamljen u špicu,  Fabio je terao i jednog Šukera da igra povučenije pa ga onda menjao bez razloga iako je Davor bio najbolji strelac. Ipak, njegova čvrsta ruka i taktičke zamisli ne mogu se poreći. Kako sa Nemcem? Ne znam ga dovoljno da bih davao neki sud, ali mi Jokanović kaže da je dobar trener. Videćemo, ali Real je Real i sigurno da, bez obzira na ovu promenu, mora da juri trofeje.

Liga Evrope je i vaš lični cilj, rekli ste da ste napustili Valensiju jer u njenom dresu ne možete postati najbolji igrač Starog kontinenta?

- Rekao sam i od toga ne bežim. Hoću i mogu još više, Real je u Evropi, dakle, bićemo na najvećoj sceni, a to je, uz reprezentativne nastupe, i moja šansa. Uveren sam da ću ove sezone pokazati pravo lice. Uveren sam i da će Real Madrid biti među najužim kandidatima za osvajanje evropske klupske titule, da ćemo se na španskoj sceni boriti za sva tri trofeja i da će Jugoslavija briljirati na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Naravno, vidim sebe kao nosioca lige i Reala i ‘’plave’’ čete. Vidim sebe među zvezdama.

Predrag Mijatović je već sada zvezda koja sija blještavim sjajem. A sezona koja je na pragu može mu doneti samo potvrdu vrednosti i omogućiti da ostvari životni san i postane zvanično najbolji fudbaler Evrope.

                                                                            TROFEJI

Kada su trofeji u pitanju, najznačajniji je onaj prvi. Mijatović je 1987. godine u Čileu, u dresu Jugoslavije (igrači do 20 godina) postao svetski šampion. Igrajući za Partizan osvojio je Kup Jugoslavije 1992 i prvenstvo 1993, a u sezoni koja je nedavno završena stigao je i do titule šampiona Španije sa Real Madridom.

                                                                            GOLOVI

Za ‘’A’’ reprezentaciju Mijatović je debitovao 23.08.1989, protiv Finske, a do danas je odigrao 22 utakmice. Interesantno je da je svih šest golova postigao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Francuskoj i da se prvi put u listu strelaca upisao 2. juna 1996 protiv Malte. Još jedna zanimljivost: Mijatović nije zatresao mrežu samo Farskim Ostrvima u Beogradu i Španiji u Valensiji, a po jedan gol je postigao protiv Malte, Češke (i u Beogradu i Pragu), Farskih Ostrva, Španije i Slovačke.

                                                                 ŠPANSKA KUHINJA

Španija je poznata i po dobroj hrani, a Peđa, iako nije veliki probirač, zna da izabere najbolje:

- Kada je hrana u pitanju nisam komplikovan tip. Lakše mi, jer je španska kuhinja vrlo slična našoj. Meni je raznovrstan, ja najviše, uz meso i krompir, volim ribu. A nje ima u izobilju.

                                                                     PROVOD

Madrid je grad snova, ali, da li visoki profesionalci poput Peđe imaju vremena i za noćni život?

- Zaista obožavam Madrid i žao mi je što nemam dovoljno vremena da ga u potpunosti upoznam. Prihvata strance kao svoje, istina, ima i gužve jer su ljudi navikli da viđaju poznate ličnosti,  međutim, ima i dovoljno privatnosti. Kada su izlasci u pitanju, u život se ide jednom ili dva puta nedeljno, uglavnom posle utakmice. Obično, kada se meč završi, ja ne mogu da spavam pa koristim noć da izađem, provedem se, vidim prijatelje. A kako smo uglavnom pobeđivali, radost i opuštanje je bilo na visini.

Dakle, nema svakodnevnog ‘’šenlučenja’’ , jer visoki zahtevi Real Madrida to ne dozvoljavaju.

- Najčešće sam u ‘’Barnonu’’ , to je polubar - poludiskoteka, a takođe s radošću odlazim i u dve zaista prelepe diskoteke, ‘’Nels’’ i ‘’Džoj’’ ...

Podeli ovu objavu

0 komentara
Pretplatite se na naš bilten